Uticaj lobiranja na poboljšanje imidža preduzeća i institucija

Kod lobiranja javnog mnjenja u cilju unapređenja imidža preduzeća, institucije ili osobe treba voditi računa o metodama, argumentaciji i naravno o samom imidžu. Vezano za metode rada, sve što liči na pritisak može se sukobiti sa našim narodnim i političkim mentalitetom. Pored toga i veze sa medijima predstavljaju složenu disciplinu koju treba pažljivo planirati i provoditi. Vezano za argumentaciju, rasprava od racionalnog stila brzo prerasta u ostrašćeni, pa i dijalog sa teškim riječima i u komunikaciji se o tome mora voditi računa. A što se tiče imidža, javno mnjenje se na pozitivan način okuplja samo oko onoga što ga zanima ili oko osoba sa harizmom. Lakše je zadobiti simpatije za izgradnju sportske dvorane nego zatvora.

Lobiranje javnog mnjenja se najčešće vrši pomoću saopštenja, oglašavanja, reklamnih izvještaja, manifestacija, traktata i slogana, peticija, kampanje pomoću pošte i interneta.

Saopštenje je javno iznošenje stava. Riječ je o postupku uobičajenom za organizacije koje su prepoznatljive na prostoru na kojem lobiraju ili institucije; usmeno iznošenje stavova njihovih rukovodilaca, otvorena pisma, saopštenja za štampu i sl. Formula je jednostavna a samim ti i dobra. Opasnost se sastoji u mogućnosti da dođe do pretjerivanja. Ako se saopštenjem isuviše očigledno rukovodi poseban interes, postoji rizik od preokreta u neuspjeh. Tada je efikasnije da drugi daju izjavu. Znači, treba pažljivo odabrati trenutak, ton i posebnu pažnju obratiti na ključne argumente.

Kod nas se ne dešava često da neko zakupi medijski prostor radi zastupanja neke teze ali se ipak događa i to sve češće. Tezu možemo prodati kao što prodajemo proizvod. Kupovina medijskog prostora i oglašavanje poruke, zapravo je reklama. Osnovni nedostatak ovog metoda je visoka cijena i uglavnom se koristi kada je javnom mnjenju naročito potrebno skrenuti pažnju na neku temu ili poziciju.

Reklamni izvještaj je na pola puta između saopštenja i oglašavanja, te je savršeno prikladan za obrazlaganje složene situacije i argumentacije, uz njemu svojstvena ograničenja. Treba izbjeći kritiku zbog pretjeranih troškova, jer javno mnjenje može smatrati da ne treba štititi interese tako bogatog lobija. Institucionalni lobiji sebi mogu da dozvole luksuzne prezentacije budući da građani prihvataju da njihov grad plati skupu reklamu, jer mu se čini da je na taj način bolje obaviješten i da učestvuje u opštem interesu. Naravno, ovo se odnosi na onu većinu koja podržava vlast, opozicija je uvijek protiv. 

Manifestacija je očigledan, javni i izrazito medijski postupak. Stvara spektakularni događaj i izaziva trenutni odgovor javnog mnjenja. Iako se javlja u bezbroj oblika, sama tehnika manifestacije je prilično siromašna. Ona ostavlja utisak zbog broja učesnika, ali uz tu mobilizaciju pruža malo informacija. Manifestacija ima i nedostatke: visoke organizacione troškove, mogućnost zastranjenja pa i nasilja. Ove zloupotrebe mogu se činiti kao pretjerivanje ali i dio metode. Možemo da ih osudimo ali ne i da ih ignorišemo.

Traktati i slogani su miroljubiva sredstva i djeluju prije kao folklor ili anegdota. Ipak, neobične intervencije djeluju utoliko snažnije na javno mnjenje, ukoliko odudaraju od svakodnevnice. Metode iz ovih anegdota, iako prividno bezazlene, zapravo nisu. Šematizovane su i mogu da djeluju na opštu sliku pa i da dezinformišu.

Peticija je jedna od najstarijih tehnika, za prikupljanje potpisa potrebno je samo strpljenje. Neke skupštine su i ozvaničile peticiju. Ipak, kampanje pomoću pošte i internet ograničavaju polje djelovanja ove metode.

Kampanja pomoću pošte je moderan oblik peticije. Pošiljke, naravno, moraju da budu što brojnije i vremenski podudarne kako bi izazvale masovni efekat. To se postiže: masovnim slanjem, upotrebom posredničkih udruženja, obraćanjem metama koje su posebno naklonjene i maksimalnim olakšavanjem prelaska na djelo.

Internet je odmah po stvaranju označen kao sredstvo za traženje informacija. Njegove neosporne prednosti u tom pogledu učinile su da se izgube iz vida razne njegove komunikativne mogućnosti. Internet ponekad samo oblači u novo ruho stare forme kao što je lobiranje. U drugim slučajevima riječ je o pravim inovacijama, uz pomoć kojih se predstavljaju teze ili ostvaruju uzajamna približavanja u do sada nepoznatim oblicima. Nemoguće je nabrojati sve mogućnosti interneta pa predstavljamo samo neke metode: stvaranje sajta, promovisanje peticija i protesta, objavljivanje poruka, ponovno objavljivanje odabranih vijesti ili glasina, zasićenje tuđih sajtova, intervencije u forumima, anticipiranje odgovora, otvaranje foruma. Dalje sve zavisi od kreativnosti i morala lobiste.